aha,da. nova godina je, jel.. koda i nije... jos kad ti se dogodi ono sto ne zelis da se dogodi, onda ti je stvarno lijepo..... al jebiga, tako je.. i cemu onda sve ovo? to je sve uzalud. i nema nikakve koristi. nema pomaka, nikakvog. pa toliko je vremena prošlo. i toliko puta sam si obecala da je to iza mene. a opet svaki dan razmišljam o svemu što se dogodilo. razmisljam o svemu što je rekao i o svim onim glupim riječima i mrtvim obecanjima koje je na kraju tako hladnokrvno pregazio, kao da ih nikad nije ni izrekao. .... uvijek je govorio kako ce sve proci s vremenom. hah, pa i ne bas.. ja osobno smatram da je vrijeme relativna pojava i da zapravo ne znaci nista.. al u nekom vremenu, ja sam njega zavoljela na neki tupav nacin... one prve večeri kada mi je stisnuo ruku i predstavio mi se.... onog dana kad me je razumio i kad sam mu mogla sve reci.... šteta što ja sama po sebi nisam bila dovoljna da ostane kraj mene.. i sad, kad ga gledam, kao da gledam kroz njega i ne slusam ga, al shvacam sta zeli reci.. pomalo se vec gubim u svemu tome, sve mi je mutno i dosta toga ne svacam.. ma, daj, sve je to glupo, nema nikakvog smisla. potpuno autodestruktivno.. jednostavno bi trebala prijeci preko toga i zaboraviti sve, jel? a trebala bi, samo kad bi bilo moguce....
0 komentari:
Objavi komentar