What About That?

Ne mogu se neke stvari samo tako zaboravit. Ne može nakon svega reći da mu nije stalo. Ma ne može samo tako reći da ga briga! Ne, ne može! Ili ipak da? Hah. Da, da, da. Imam tek 15, a već serem o takvim stvarima. Glupo, znam, Pih. Al jebiga, šta je, je, mene neke stvari previše jebu, da više ni sama ne znam kako se nosim sa svim time. O da, ponekad se ponosim sama sobom. Imam čime, jel. Ma naravno. ;) Kad nakon godinu dana shvatiš da si kreten, ipak ne odustaješ, jer to je jače od tebe. Kroz glavu ti prolazi samo ono "Zašto?". Odgovor ti je tu, al ne prihvaćaš ga. Ah, zašto bi uopće? Zapravo hoćeš samo normalu, bez živciranja.. Ono.. Bar jedan dan.. Ne nekakvo savršenstvo, nego drugačiju stvarnost, koju ne dobivaš, jer se ni ne nadaš, samo priželjkuješ. Drži te to neko vrijeme, i da, tad si u kurcu i šiziš, ne znaš što bi sa sobom, i onda ti dođe dan kad pomisliš da su stvari došle na svoje i da više nikad nećeš osjetiti onu šugavu pretjeranu bol ko prije, e ali tad se nešto vrati, nešto se jednostavno mora vratiti. Pa da, zaš bi bio sretan kad te ista stvar može mučiti više od godinu dana, dok druge jednostavno nije briga. Naprosto divno, zar ne? Ma zajebi to sve. Više samu sebe ne poznajem.. Pričam, a ne govorim. Gledam, a ne vidim. Slušam, a ne čujem. Postojim…….a ne osjećam… Gledajući samu sebe iz neke svoje perspektive dala bih zaključiti da sam jedno glupo, sebično i cendravo derište koje treba pažnju. Naravno, sve bih to svela na neku svoju veliku manu, al kad bolje promislim, možda se i nemam za šta kriviti, nije ni on savršen. Ipak, ponekad samu sebe krivim što nisam znala cijeniti ono što sam nekoć imala s njim jer zaista mi nedostaje i boli me spoznaja da s njime više nikada neću biti bliska kao prije. Znam da je to završena stvar za njega, ali jebiga, za mene nije. Samoj sebi sam sto puta obećala kako ću zaboraviti na to i razmišljati o budućnosti, ali…. Kog ja lažem? I sama znam da si to obećanje ne mogu niti ću moći održati, jer je on tu da pokvari sve…. I mrzim što me to toliko boli, i mrzim što uza se nemam mušku osobu koja me razumije…. Osobu koja je nekada bila on……. Ne vrijedi mi pitati; “Čime sam to zaslužila?’’ jer dovoljno je da mi se to dogodilo…